Teubei-Nesuh

Муса Ћазим Ћатић

Teubei-Nesuh

(Покајање једног гријешног пјесника)

Мом побри С. Бакамовићу

Господе, ево на сеџду ти падам,

Пред вјечном твојом клањам се добротом

И молитву ти у стихове складам,

Просећ, "Ох, дај ми смисао за љепотом!"

Господе, ево, на сеџду ти падам.

Ти знаш, да бијах невин попут росе

И попут лијера у прољећу раном;

Ал људи, мед што под језиком носе,

Отров ми дадоше у бокалу пјаном,

Мада сам био невин попут росе.

И тада с твога скренуо сам пута

И затртао кроз пустош и таму

Ах, страст ми разум у окове спута,

Да ропски двори њену црном пламу -

И с твога ја сам забасао пута.

Вјеру и наду из срца изгубих,

И моју љубав помрчо је гријех -

Постадох сархош охоли и груби,

Сав идеал му што је вински мијех...

Ах, своју вјеру и наду изгубих!...

И славих Бакха као свето биће,

Венери пете језиком сам лизо -

Властитим зубом ја сам своје жиће

Комад по комад као звијер гризо,

Славећи Бакха као свето биће.

Свачији презир пратио је мене,

Од сјене моје друзи ми бјежаху

И све ме чисте клонуле су жене...

Вај! Тешко ми је било сиромаху,

Јер људски презир пратио је мене.

Ја сада бјежим под окриље твоје

И твог Кур'ана, твоје вјечне ријечи,

Господе, гријехе одријеши моје

И болесну ми душу излијечи -

Та ја се склањам под окриље твоје.

Господе, разум просвијетли ми сада

И дај ми снаге, дај ми вољу јаку

Демоне све што може да савлада...

Нек твоја милост свијетли ми у мраку

Господе, разум просвијетли ми сада!

Распири моје старе вјере пламен,

Врати ми љубав и све старе даре,

Да треснем чашом о ледени камен

И ноктом згребем Венерине чаре -

О распири ми старе вјере пламен!...

Господе, ево на сеџду ти падам,

И кајем гријехе пред твојом добротом -

И молитву ти у стихове складам,

Просећ: "Ах, дај ми смисао за љепотом!" -

Господе, ево на сеџду ти падам!...