Thursday, July 26, 2012

Моја исповијест

Муса Ћазим Ћатић


 


Моја исповијест
Како је гадно улизица бити
И другом смрадне цјеливати стопе!
Како је гадно, просећ сузе лити,
Да туђи скутови у њима се топе -
Како је гадно улизица бити!...
Како је ниско немат' самосвијести
И у свом срцу поноса и жара,
Па туђим знојем крух натопљен јести
Крај снажних руку и умнога дара -
Како је ниско немат' самосвијести!...

Ја мрзим оне, што пред другим пузе
И мрзим лиске, што ништа не раде
И сваког, ко се окива у узе
Од предрасуда и ко ласкат знаде
И све алчаке, што пред другим пузе.
И никад ником "Пардон" нећу рећи,
Јер својим царством својевољно владам;
Ја сам отварам врата својој срећи,
Па кад уживам, или када страдам,
Ја опет ником "Пардон" нећу рећи.
Та за ме перо и будак је исто,
Жуљ и зној мени кору хљеба слади;
Тек нек је чело отворено, чисто
И нек се свјесно и поштено ради,
Па за ме перо и будак је исто.

Ја само славим самосвијест и снагу
Гигантске воље, што брдине руши;
Вјерујем у се. А слободу драгу
Носим ко светост у срцу и души -
И славим само самосвијест и снагу...
Разуме људски, ти си боштво моје,
Пред којим клечим и молитву зборим.
Ја теби палим тамјан крви своје
И теби само пред михрабом дворим,
Разуме људски, ти си боштво моје!...


No comments:

Post a Comment