Ја сам вјерни роб љепоте

Муса Ћазим Ћатић

 

Ја сам вјерни роб љепоте

Ја сам вјерни роб љепоте... Кад ми мајка живот дала,

С облака је вила пјесме над бешику моју пала

И цјеловом, штоно пали као тропско сунце врело,

Такнула у усне моје и дјетињско ситно чело;

За то вазда на мом челу вјечног ашка мисли горе,

А усне их пјесмом зборе. -  -

Ја сам вјерни роб љепоте... Душа чиста попут лиера

Од искона пливала ми у музици шумних сфера. 

Њу анђ'оска та музика својим медом опила је,

За то вазда душа моја с тајне чежње подрхтаје,

Па ме гони, да и жице лаке харфе прстом дирам

И љепоти химну свирам. -  -

Ја сам вјерни роб љепоте... Сликар ми је бујна машта

Њезин кист је крило луне, ателие - чарна башта.

У тој башти на све стране од боја се мирис крили

И ко сунце у Перзеју сјају слике и профили,

А ја само у перу их на хартију б'јелу шљевам:

Хеј, ја сликам, свирам, пјевам! -