Ја имам дилбер драгу

Муса Ћазим Ћатић

Ја имам дилбер драгу

Ја имам дилбер - драгу... Дивна је ко пјесма лака

С Фебових златних струна;

Њена је ока поглед етирна плава трака,

Коју просипа луна.

Ја имам дилбер - драгу... Пријесто је њено чело,

Гдје гениј љепоте сједи,

Над њим се прамење косе ко свилен балдахин сплело

И с њег се балзам ц'једи.

Ја имам дилбер - драгу... Танке су обрве њене

Лукови љубавног бога,

А густе трепавке стр'јеле, што пут ранише мене

У дно срдашца мога.

Ја имам дилбер - драгу... Лица јој цв'јетњаку сличе,

што тек га машта ствара;

Најљепши за ме љиљан у том цв'јетњаку ниче

и душу моју - чара.

Ја имам дилбер драгу... Крилати осмјеси лете

С њених усана малих,

Па моја машта их лови и од њих стихове плете,

Сличне руменој лали.

Ја имам дилбер - драгу... Врат јој од б'јеле пјене

Творац љепоте твори;

Њезин је чаробан гласак ко акорд с харфе снене,

Кад кроз ноћ љубав збори.

Ја имам дилбер - драгу... Њене су мраморне груди

Светиште вјечите Страсти,

На њима уморни пјесник наслонит главу жуди,

Да снива еденске сласти.

Ја имам дилбер - драгу... Њене су ручице б'јеле

Ланци му памучни, меки,

А кад ми косу гладе, ил суше сузице вреле,

Чини се лахор су неки.

Ја имам дилбер - драгу... Њежни прстићи њени

Мл'јечне су опојне чесме

И кад се дотакне њима клавирских типака снени,

Тад с њих потеку пјесме.

Ја имам дилбер - драгу... Она је царица моја

У царству љубави миле;

Она је слика складних облика, мириса, боја; -

Њу су ми гојиле виле.

Ја имам дилбер - драгу... И нико нашег брака

Прекинут неће моћи,

Јер ја ју у души носим ко одсјев етирна трака,

Што се са луне точи.