Муса Ћазим Ћатић
Твоје очи
Мој је живот соба тамна и дубока,
Гдје бијели ријетко завирују дани
Ту у вази срца на нијемој тенхани
Цвату мрки цвијећи без снаге и сока.
Тек каткада, Нидар, тај твој поглед пјани
- Ко сунчана трака са неба висока -
Свесилно ми продре кроз пенџер од ока
У собу живота и цвијетке ми храни.
Па сва ми се соба тад напуни сјаја,
А цвијећи поприме све замамне боје,
Што кроз сузе Амор у дугу их спаја
И мирис се њихов поразлије свуда
Свемоћне су, Нидар, плаве очи твоје,
Док стварају тако наднаравна чуда!
No comments:
Post a Comment