Ах, гдје су златни данци?

Муса Ћазим Ћатић

 

 

 

 

Ах, гдје су златни данци?

 (Из циклуса "Успомене")  

Ах, гдје су златни данци, кад сам ко вјерна сјена

Уза те вазда био

И с дрхтаве ти усне страствено, жудно, жедно

Најљепше пјесме пио?!

О гдје су драги данци, кад твоју меку косу

Цијелом младошћу љубих

И као ситни прашак у сјају жарког сунца

У твом се чару губих?!...

О гдје су они данци, кад на твом крилу сањах,

Кћерко чаробног маја?!

Фатум је ледном руком тргн'о ме с твојих груди:

С пјесничког мога раја.

Од тебе сад далеко ко прогнан Адам лутам

Чежња ми срце пали,

Тражим отету срећу; ал залуд: њу су давно,

Давно другоме дали.

Ја за те сад сам мртав, мртва је љубав твоја

И хладна попут зиме;

Ал у мом срцу, Зебро, имаде јоште жара.

Ја љубим твоје - име!