Муса Ћазим Ћатић
На ново љето
Ноћ бајна хладну земљу грли,
А небом бијели мјесец хрли,
Уз њега звијезде ситне сјају
А старо љето иде крају.
Све својим велом санак скрива,
И мајка земља тихо снива,
Тек моје очи у ноћ зуре,
И моје мисли свијетом јуре.
И поноћ иде с новим љетом
И дијели даре овим свијетом
Ја један дарак иштем само:
Ох, дај ми мира, мира амо!
Сад духне ветар јаче, јаче
И зуји тужно, ко да плаче.
Над мојом душом невеселом.
Ил вриједи плач тај свијету цијелом?
Већ прође поноћ. Очи снене
На починак ми затворене.
Иза сна чујем: вјетар свира,
Иза сна јецам: мира, мира...
No comments:
Post a Comment