Ходи к мени!...

Муса Ћазим Ћатић

 

 

 

Ходи к мени!...  

Ходи к мени, Шемсо моја,

Ходи амо, цв'јете мио,

Да ти пјевам, да ти причам,

Какав сам ти санак снио!

Там' далеко изван људи

Гдје се вјечна љубав крили,

Там' далеко на самоћи

Ми смо двоје сами били.

Под чемпресом стољетнијем,

У дубини зелен - гаја,

Скривао нас мртви покој

Усред свога загрљаја.

Ти у бијелој хаљиници,

попут чиста љиљан - цв'јећа,

Сједила си у мом крилу

Ко царица прамаљећа.

Лаки зефир меким крилом

Гладио је косу твоју,

Баш ко пјесник у заносу

Кад милује лиру своју.

Око нас су птице мале

По гранама скакутале

И невину љубав нашу

Складном химном поздрављале.

Ој у томе бајном царству

И без стрепње и без страха

Ја сам теби откривао

Слатке тајне свог севдаха.

И на твом сам равном челу

Гледо пр'јесто среће своје,

И срко сам рајски нектар

С мирисаве усне твоје.

Шемсо моја, слатки цв'јете!

Таки сам ти санак снио

Ах, тај санак, златни санак

Зашто није јава био!?...