Thursday, July 26, 2012

Пред смрт

Муса Ћазим Ћатић


Пред смрт

Агонија као златни прах се вије,
Врх мене лепрша један жути цв'јет.
Још никад није љепше мирисала
Моја мала изба - мој велики свијет.

Слаба моја рука к жутом цв'јету тежи,
Хватајућ га тако лијеп и жут.
Али залуд напор, цвијет од мене бјежи,
И опет ми пада на прса и скут. 

И ја сам опијен с његова даха
Док Велике Госпе из жутог праха
Појави се лик...

 (април, 1915)









 

No comments:

Post a Comment