Замбак

Муса Ћазим Ћатић

Замбак

У кинеској малој вази

На прозору собе моје

Цвјета замбак чист и бијел

Невиности попут твоје.

Врх зелене стабљике му

Мекано се перје шири,

А око њег лепршају

Сање моје ко лептири.

Мистичнијем својим крилом

Вјетрићи му пелуд труне,

Па мирисом опојнијем

Моју малу собу пуне.

Ја тај мирис жедно гутам,

Душа ми га страсно пије

Ах у перју замбакову

Твоја душа санке сније!...