Муса Ћазим Ћатић
- Пјесмо моја
- Повијест моје отаџбине
- Изродима
- Српски понос
- Пред смрт
- Заборављени отоци
- Моја исповијест
- Рамазанска вечер
- Teubei-Nesuh
- Боје и мириси
- Крај Неретве
- Ноћ
- У мојој башти
- Ја сам вјерни роб љепоте
- Ја чекам...
- Твоје очи
- Замбак
- Смрт
- Као што љубице цвату...
- Notturno
- Ја имам дилбер драгу
- Пејзаж
- Над пепелом
- Први цјелов
- Ходи к мени!...
- Ах, гдје су златни данци?
- Босна жубори...
- Ја н'јесам сањар...
- Два сонета
- Једној богаташици
- Визија
- На ново љето
- Мајско јутро
******************************
Муса Ћазим Ћатић се родио у Оџаку код Модриче 12. марта 1878. године. У родном мјесту похађао је основну школу. Међутим, 1892. године умире му отац и Ћазим са мајком, која се поново удала, прелази у Тешањ. Ту учи бријачки занат у очуховој радњи и уписује се у медресу. У тешањској медреси стекао је добре темеље из арапског, турског и перзијског језика. Два пута боравио је у Цариграду гдје је употпунио знање, особито, турског језика инепосредније се упознао са турском књижевношћу. Школовање је наставио у Сарајеву, у Шеријатској судачкој школи. У то вријеме већ објављује пјесме у сарајевском цасопису "Бехар" (који ће 1908. и уређивати) , затим у хрватским листовима: "Домаће огњиште", "Побратим", "Сијело", а касније у "Младој Хрватској", "Просвјети", сарајевском "Гајрету" и другим листовима и часописима. Упркос боемском начину живота успијева да заврши Шеријатску судачку школу и да се упише на Правни факултет у Загребу. Ту се упознаје са Тином Ујевићем и другим пјесницима окупљеним око Антуна Густава Матоша. Ипак, због материјалних неприлика мора да напусти студије и врати се у Босну са плодним искуством које је настало у додиру са дјелима хрватских модерниста. Од тога времена често мијења боравиште у потрази за неким сигурнијим запослењем.
Задржао се у Мостару као уредник и сарадник часописа "Бисер" који је 1912. покренуо Мухамед Бекир Калајџић. Ћатић се овдје осјећао сретним и задовољним јер се посветио књижевном раду. Поред плодног пјесничког стварања Ћатић је интензивно преводио са турског и арапског језика. У Мостару 1914. године штампана је прва и једина збирка пјесама за Ћатићева живота - Пјесме.
Први свјетски рат прекинуо је стваралачке напоре Мусе Ћазима Ћатића. Након Сарајевског атентата мобилисан је и одведен у Мађарску. Његово већ начето здравље нагло се погоршава. Лијечио се у војној болници у Будимпешти, али је крајем марта 1915. отпуштен и вратио се у Тешањ. Измучен болешћу ту је убрзо, 6. априла, и умро.
******************************
На пјесниковом мезару (гробу) у Тешњу стоји исклесано:
“Овдје лежи пјесник одличнога дара,
који није тражио части ни шићара,
већ боемски живио и чувенствено пјево,
док га смрт не допрати до овог мезара”
No comments:
Post a Comment