Први цјелов

Муса Ћазим Ћатић

 

 

 

Први цјелов

Знаш ли, Зехро? - То је било

Прамаљетног једног дана:

Просио сам руку твоју

И пољубац са усана.

Рујни пламен женског стида

Прелио је лице твоје

Попут сунца на западу,

Кад разапне гримиз - боје

А трепавке густе, дуге

Клонуле ти благо, тио,

Ко на б'јелом л'јеру да је

Лептир црни крила свио.

И ти дуго шутјела си,

А онда ме погледала,

Па са см'јешком њежну руку

И цјелов ми први дала.

О та рука, о тај цјелов

Како ли су слатки били!

Па зашто су злобни људи,

Зашто су нас раставили?