Thursday, July 26, 2012

Смрт

Муса Ћазим Ћатић




Смрт

Сам сам у соби - у мркој самоћи; -
Преда мном стала једна сабласт н'јема,
Упирућ у ме од кристала очи,
Што ватрен лед им у зјеници др'јема.

Иронијом јој усна преливена
Шути ко печат мутнијех небеса -
Тек панџа лако подиже се њена
И по плећима грива  јој се стреса.

Ја трнем, дршћем без гласа и даха,
Ту страшну сфингу гледајућ пред собом
И груди моје леде се од страха - 

Чуј, тупа усна тихо јој се миче:
- Ја вјечито сам загонетно биће,
Рука ми равна бешиком и гробом...






 

No comments:

Post a Comment