Муса Ћазим Ћатић
Teubei-Nesuh
(Покајање једног гријешног пјесника)
Мом побри С. Бакамовићу
Господе, ево на сеџду ти падам,
Пред вјечном твојом клањам се добротом
И молитву ти у стихове складам,
Просећ, "Ох, дај ми смисао за љепотом!"
Господе, ево, на сеџду ти падам.
Ти знаш, да бијах невин попут росе
И попут лијера у прољећу раном;
Ал људи, мед што под језиком носе,
Отров ми дадоше у бокалу пјаном,
Мада сам био невин попут росе.
И тада с твога скренуо сам пута
И затртао кроз пустош и таму
Ах, страст ми разум у окове спута,
Да ропски двори њену црном пламу -
И с твога ја сам забасао пута.
Вјеру и наду из срца изгубих,
И моју љубав помрчо је гријех -
Постадох сархош охоли и груби,
Сав идеал му што је вински мијех...
Ах, своју вјеру и наду изгубих!...
И славих Бакха као свето биће,
Венери пете језиком сам лизо -
Властитим зубом ја сам своје жиће
Комад по комад као звијер гризо,
Славећи Бакха као свето биће.
Свачији презир пратио је мене,
Од сјене моје друзи ми бјежаху
И све ме чисте клонуле су жене...
Вај! Тешко ми је било сиромаху,
Јер људски презир пратио је мене.
Ја сада бјежим под окриље твоје
И твог Кур'ана, твоје вјечне ријечи,
Господе, гријехе одријеши моје
И болесну ми душу излијечи -
Та ја се склањам под окриље твоје.
Господе, разум просвијетли ми сада
И дај ми снаге, дај ми вољу јаку
Демоне све што може да савлада...
Нек твоја милост свијетли ми у мраку
Господе, разум просвијетли ми сада!
Распири моје старе вјере пламен,
Врати ми љубав и све старе даре,
Да треснем чашом о ледени камен
И ноктом згребем Венерине чаре -
О распири ми старе вјере пламен!...
Господе, ево на сеџду ти падам,
И кајем гријехе пред твојом добротом -
И молитву ти у стихове складам,
Просећ: "Ах, дај ми смисао за љепотом!" -
Господе, ево на сеџду ти падам!...
